KADA JE PRAVO VREME DA UPIŠETE VAŠE DETE NA ENGLESKI?
“Jel nije malo preterano slati decu na engleski sa 5, 6 godina? Nek se igraju dok još mogu.”
“Ima vremena za učenje. Ja sam ga učila od petog razreda pa mi ništa ne fali”
“Deca su preopterećena obavezama.”
“Školski program je ionako nikakav. Boje do trećeg razreda.”
“Drugaricin mali ide na engleski od treće godine i nema pojma. Bačene pare.”
“Godinama ide na engleski, a u školi dobije trojku.”
“Šta ima da ide na privatan engleski, što ide u školu?
Sve ovo su pitanja i komentari koji muče roditelje kada pomisle na upisivanje deteta engleski.
Ni za jednu od njih ne možemo reći da nema smisla i svaka je donekle tačna. Međutim, u čemu je stvar? Zašto uopšte upisivati decu u škole stranih jezika? Zapravo se radi o tome da:
Nekoj deci jezici idu lakše, drugoj deci idu teže, a i jednima i drugima je mesto u školi stranih jezika. Deca koja mrze engleski, dobijaju loše ocene u školi i neće da čuju za jezik treba da počnu sa časovima što pre. Sa pravim pristupom, samo dve nedelje su dovoljne da se dete predomisli, zavoli jezik i engleski postane omiljeni predmet u školi. Neretko se dešava da upravo deca koja su izbegavala engleski i odbijala da uopšte dođu na jedan probni čas, broje sate i dane kada će doći na sledeći čas i uvek pitaju jel mogu malo duže da ostanu. Naravno, kada nešto volimo, više se i trudimo za to, pa tako dođu na red i petice u školi.
Sa druge strane, ako detetu već ide dobro engleski, treba raditi na tome i unaprediti detetovo znanje. Koliko god dete imalo „žicu“ za jezike, nije moguće naučiti mnogo stvari u odeljenju sa ostalih 20 ili više đaka. Pri tom treba imati u vidu da jedno odeljenje u osnovnoj školi nije sastavljeno prema tome kome bolje ili lošije idu jezici, a nastavnik nema dovoljno vremena da obrati pažnju i na decu kojoj jezici idu slabije i da podstakne na dodatan rad decu kojoj jezici idu bolje. Zbog toga se strogo prati školski plan i program koji nije dobar ni za slabije ni za naprednije đake. Prvi se konstantno muče, dok se drugi dosađuju jer sve već znaju.
Kada govorimo o školskom planu i programu, svi već znamo da u najmanju ruku nije baš najbolji. Prvi i drugi razred su rezervisani za bojenje i brojanje, a od trećeg razreda kreće sva gramatika koja se nije radila do tada. Međutim, ako već sve to znamo, zašto traćiti vreme kada deca najlakše upijaju reči, fraze, pa i samu gramatiku potpuno nesvesno?
Pomislićete, “sve školice promovišu učenje kroz igru”, ali šta je to zapravo? To je igranje na engleskom jeziku.
Ako učimo voće i povrće igraćemo igricu koja se zove kupovina. Da bi dete pobedilo u igrici ono mora da kaže na engleskom šta sve ima u korpi, odnosno šta sve nema. Svi znamo da deca vole da pobeđuju, tako da brzinom svetlosti usvajaju svo gradivo. Ključ je u tome da dete bude upoznato sa „gramatikom“ mnogo pre trećeg razreda, a da ni ne zna da je to „gramatika“.
Ako dete sa pet godina već ume da kaže šta voli, a šta ne voli, sigurno je da kada u četvrtom razredu čuje da je to prezent simple neće biti iznenađeno, samo će povezati naziv starog naslova „I like, I don’t like“ sa novim imenom. Upravo to su neke od prednosti koje imaju deca koja su počela da uče kao petogodišnjaci u odnosu na drugu decu koja kasnije počinju sa učenjem jezika.
Još jedna bitna stvar jeste da je vokabular dece koja sa 5 godina krenu sa učenjem jezika daleko bogatiji od ostale dece.
Daću vam samo jedan primer za to. Ja sam engleski počela da učim u petom razredu, nastavila u srednjoj školi, na fakultetu i na masteru i školovanje sam završila a ni u jednoj knjizi za učenje jezika se nisam susrela sa reči “griva”. I nakon završenih studija u jednoj školi stranih jezika ostala sam zatečena kada me je jedan predškolac pitao kako se kaže griva na engleskom. Nisam imala pojma. Griva je interesantna predškolcima i tada se uči, kasnije se podrazumeva da se zna i ne pominje se u daljem školovanju. Primer za grivu sam dala jer je to primer iz sopstvenog iskustva, ali takvih primera je mnogo.
Neko će reći da je suludo upisivati decu na engleski sa pet godina i da deca treba da se igraju. Apsolutno se slažem da treba da se igraju. Ali šta je loše u tome da se dva puta nedeljno poigraju i na engleskom? Dovoljno su veliki da im engleski ne remeti govor srpskog jezika, a opet su dovoljno mali da upijaju engleski jezik i stvaraju osnovu za dalje nadograđivanje.
Takođe, ukoliko vaše dete ide u školu stranih jezika, a prema istoj ima otpor, nemojte se plašiti da promenite školicu.
Ne može svaki nastavnik da se svidi svakom đaku, a ne može ni svaki program odgovarati svakom učeniku. Ukoliko dete duže vreme ide na engleski, a rezultati izostaju, možda je vreme da se raspitate u kraju i pronađete novu školicu za vaše dete. Kada kažem duže vreme, morate imati u vidu da promene ne dolaze preko noći i da je često potrebno i celo polugodište ili čak i cela školska godina da dete stekne dovoljno samopouzdanja da kada nešto nauči to i pokaže na kontrolnom.
Osim običnog predavanja engleskog jezika, treba posvetiti mnogo pažnje i na samopouzdanje dece. Ukoliko su nesigurna, a naročito ako imaju lošije ocene iz engleskog, treba posebno raditi na sticanju samopouzdanja kroz razne pohvale i nagrade.
Ukoliko mislite da je pravo vreme da prvi put upišete svoje dete na engleski, ili u trenutnoj školici izostaju rezultati, kliknite OVDE i proverite naš kurs engleskog za klince da vidite kako mi radimo i kako uspevamo da deca zavole engleski i imaju odlične rezultate.
